Dakle,da počnemo

Vojadžer se kretao na impulsnoj brzini uz pratnju flote Federacijskih brodova, kao znak oduševljenja što se Vojadžer, posle toliko godina u Delta kvadrantu, vratio na Zemlju.
Kapetanica Džejnvej je bila dosta srećna i ushićena ovakvim glamuroznim dočekom, nije to ipak očekivala.Znala je da će biti pratnje, ali baš tolike, nije mogla ni da sanja.Naravno,na mostu su bili svi glavni oficiri,tako da su svi zdušno kliktali i proslavljali povratak kući.Mnogi od njih još nisu bili svesni šta su uradili,ali otrežnjenje je tek trebalo da nastupi.
Tuvok je,kao i obično, bio vrlo uzdržan i odlično je skrivao emocije,ali se čak i kod njega mogla primetiti izvestna radost zbog povratka, mada vrlo prikrivena.Vulkanci, ne možeš sa njima, ne možeš bez njih.Tom je sedeo u svojoj pilotskoj stolici i vodio računa da održavaju impulsnu brzinu, ali je osom radosti zbog povratka, intenzivno mislio na B'Elanu i njihovo norovođeno dete.Za ime se još nisu dogovorili,ali posle tolikih predloga članova posade, više ništa nije nemoguće. Bio je spreman da udovolji svojoj ženi, samo da bi imao mir u kući. -Verovatno će dobiti neko Klingonsko ime – mislio je Paris.
Čakotaj je takođe mirno sedeo,ali sa flašom romulanskog piva u ruci, istovremeno natočivši dopola čašu kapetanici, što je ova zdušno pozdravila, nazdravivši. Razmišljala je da li da uoči samog pristajanja broda u orbitu oko Zemlje, priredi oproštajnu proslavu u restoranu.
-Čakotaj, šta misliš, da li je prikladno da u čast povratka kući priredimo veliku zabavu u restoranu? Morala bi doći sva posada, a doktor će, pretpostavljam, ponovo naći načina na razonodi posadu.
-Ketrin,pa naravno, naravno da se slažem s tim, samo ne znam da li ćemo imati dovoljno vremena, s obzirom da smo samo na sat vremena od Zemlje.Možda je bolje da sačekamo zvaničnu ceremoniju, da se ovi iz Flote ne bi naljutili što smo počeli bez njih.
-Ništa ne brini, sve sam detaljno ispranirala, a srediću sa admiralom Parisom da malo usporimo,kako bismo imali vremena za to.Idem sada u svoju radnu sobu, da odmah to rešim.
-U redu,ja ću se postarati da Tom uspori na pola impulsne, ako bude trebalo.

Dok je kapetanica Džejnvej išla ka svojoj radnoj sobi, u bolnici je doktor imao pune ruke posla sa novopridošlicom na brodu, a to je ujedno bila i prva beba rođena na Vojadžeru posle male Vajdmanove. Osim doktora i B’Elane, u bolnicu je došao i Hari Kim, kao podrška B'Elani. U stvari, poslao ga je Tom, jer je on trenutno bio sprečen dužnostima na brodu, a i kapetanica mu je rekla da sada ima važnijih stvari od njegovog deteta. Kim se, čim je ušao, toliko raznežio ugledavši bebu, da je odmah pitao doktora da li sme da je uzme u naručje.
-Ne, dete je tek rođeno, zar ne vidite da sam zauzet. Upravo obavljam poslednje formalnosti posle porođaja, tako da vas molim da mi ne smetate. Ne želite valjda da negde pogrešim zbog vas.

Hari se na te doktorove reči toliko zbunio, da isprva nije znao šta da kaže, a onda je samo promrmljao nešto nerazumljivo i stao po strani da posmatra šta će se dalje dešavati. Doktoru je odmah laknulo zbog toga, a Hariju nije bilo za pravo zbog doktorovog grubog ponašanja. Doktor je trebao da počne sa uobičajenim pregledom stanja novorođenčeta, pa ga je stavio u komoru. B’Elana je za to vreme mirno posmatrala svoje dete, i razmišljala o tome kako će se tom radovati zbog nje, a i dete će svakako oplemeniti i produbiti njihovu ljubav.